Sa sobom je doneo ne samo arhivu koju je vodio kao ministar dvora kralja Petra II, nego i svoje beleške, razna dokumenta, rukopise i bogatu dokumentaciju o ustaškom delovanju. Uspomene na svoj kontraobaveštajni i policijski rad, kao visoki funkcioner aparata bezbednosti Kraljevine Jugoslavije, pisao je i u Londonu, za vreme rata i dok je bio ministar pravde u emigrantskoj vladi

Srbi ga, ubeđen sam, toliko vole ne samo zato što je najbolji, nego pre svega zato što u „maćehinskom“ tretmanu koji ima od strane sudija, teniske publike i globalnih medija prepoznaju i svoju kolektivnu sudbinu

Narodna skupština, na osnovu Političke platforme, utvrđuje osnovne principe za političke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini.

To je bio sastanak u Potsdamu, koji službena nemačka politika proglašava „Potsdamskom konferencijom“ i stilizuje u repeticiju 2.0 Hajdrihove i Ajhmanove Vanzejske konferencije (Wannseekonferenz) iz januara 1942. Delom zbog Zelnera, ali najviše zbog toga što između te dve lokacije leži samo osam kilometara

Običan građanin zna toliko da se te nedelje (24.9) ili vikenda, desio oružani sukob Srba i policajaca Albanaca u okolini starostavnog manastira Banjska („Strahinjiću Bane [...] u malenoj Banjskoj) i da su zvanično stradala četiri lica, tri Srbina i Albanac. Posle toga, isti taj, običan građanin može da sazna: da je satima pre akcije „kosovske“ policije srpska naoružana grupa praćena i snimana iz vazduha; da je i KFOR (NATO) „prisustvovao“ sukobima; da je pronađena velika količina oružja – za „ceo bataljon“; da je, javnosti poznati, M. R. pismom priznao organizovanje oružane srpske grupe (sâmo to priznanje i nije sudski dokaz), i možda još ponešto.

Na kritičko usmerenje inteligencije danas u najvećoj meri presudno deluju podele u međunarodnom prostoru. U želji da u tim podelama bude nacionalno odgovorna, ona u ogromnoj većini u svim zemljama biva (kako se to u savremenom političkom žargonu kaže) „politički korektna“, prestajući tako zapravo da bude kritička

Posledice takve politike su sistematsko pogoršavanje položaja radničke i srednje klase u razvijenim državama, ubrzani rast socijalnih nejednakosti i urušavanje socijalnih funkcija država

Ne bih da komentarišem „umetničku“ stranu ove čudnovate instalacije. Samo ću reći da ona odlično oslikava svu „taštinu praznine“ nastalu simbiozom drugosrbijansko-skorojevićkog „gradžanizma“ i vulgarne idolatrije aktuelnog režima. I ko zna kakva će sve umetnička čuda iz te simbioze tek da proisteknu.

U moru obećanja novog kriminalnog poduhvata, činovnik Aleksandar Vučić najavljuje opet trovanje više od pola Srbije, preko izlivanja otrovane vode u kopanju litijuma. Uz kolonijalnu rudnu rentu, to će doneti neku materijalnu korist za lokalne činovnike i propast za šire narodne mase

Kad god pomislimo da su američki zvaničnici dostigli maksimum u ulozi okupacionih upravnika u Srbiji, koju su sami sebi ekskluzivno dodelili, uvek nas iznenade tako što prevaziđu sami sebe.